Nazad na vrh

Kako izgleda prvi dan na poslu u Norveškoj


Kako izgleda prvi dan na poslu u Norveškoj

Prvi utisci na poslu u Norveškoj

Od 4-tog Avgusta 2008-me počeo sam da radim kao Technical System Analyst (iliti Tehnički Sistem Analitičar po naški što bi se reklo) u kompaniji Agresso R&D AS u Oslu ili ako hoću da budem baš precizan u delu Osla koji se zove Nydalen. Kompanije se bavi razvojem ERP rešenja koje se zove Agresso Business World ili skraćeno ABW.

Napomena: Norvežani su prodali firmu Holanđanima a oni dalje Amerikancima tako da su novi kumovi promenli ime firmi u Unit4 R&D AS i proizvod se zove Unit4 Business World. Što bi naš narod rekao čije pare toga i muzika…

Posle opuštenog klackanja od oko dva sata od mog malog seoceta Svelvika u kome sam privremeno smešten kod prijatelja stigao sam u kompaniju u prethodno dogovoreno vreme otprilike devet ujutro. Naravno prvo sam se registrovao na recepciji da sam stigao i da moja šefica odnosno vođa tima može da dođe po mene. Tu proceduru registrovanja sam prošao u aprilu kada sam bio na intervju za posao tako da mi je to sve već bilo poznato.

Dobio sam odmah karticu za ulazak u firmu a kasnije ću saznati da je ta kartica mnogo više nego samo za ulazak u zgradu. Sačekao sam svog vođu tima kod šanka za osvežavanje. Vrlo brzo je stigla moja vođa tima i posle uobičajnog pozdravljanja krenuo je moj put u nepoznato…

Prvo smo otišli do sprata gde se moj sektor nalazi i svratili do mašine za kafu i ostala osveženja sve u svemu jedno dvadesetak varijanti, kafa, čokolada, kafačokolada u jednom, vruća voda za čaj i još mnogo toga kako bismo uzeli neko osveženje i seli u prostoriju za sastanke da malo popričamo. Čisto da napomenem sve je besplatno.

Napomena: Kasnije sam saznao da se zaposleni najviše žale na aparat za kafu kada se popunjava godišnja anketa šta treba popraviti u firmi.

Vođa me je ukratko upoznala sa rasporedom za današnji dan a onda smo svratili da pokupimo torbu u kojoj je bio moj laptop. Torba super sportska Samsonite a laptop sasvim pristojan HP 8510w. Zatim smo pokupili i mobilni telefon Nokia E66 super stvarčica veoma sam zadovoljan sa tim mobilnim telefonom iako pre toga nikada nisam imao Nokiu pogotovo ne tako dobar i skup model.

Napomena: Nokia najpopularnija 2008-me a gde je sad. Koga briga…već 2011-te smo svi zaposleni na poklon dobili iPhone 3s za Božić.

Onda mi je pokazala gde ću sedeti. U Agresso-u kao u mnogim kompanijama u Norveškoj imaju open landscape prostor za rad tj. nema klasičnih kancelarija već jedan veći prostor u kome je smešten ceo sektor i radna mesta su obično odvojena malim ogradicama kao separei. Vođa tima se izvinila što je moje radno mesto odvojeno od ostalih kolega koji rade isti posao kao ja i da će to biti privremeno pošto imaju u planu da uskoro rade renoviranje i proširenje prostorije pošto smo malo prenatrpani.

Nije baš ovako ali slično

Radno mesto baš cool, radna stolica kao da ću da vozim space shuttle baš vrhunski ergonomska nikada do sada nisam video tako udobne stolice. Radni sto veliki na njemu dva TFT 19″ monitora a laptop se stavlja u docking station tako da je super za rad sa dva monitora. Pored radnog stola rollo ormar za stvari. U torbi papir na kome su osnovna uputstva kako se ulogovati, kako instalirati stampač, gde naći proceduru za štampanje i još nekoliko informacija.

Napomena: U drugoj firmi kojoj sam radio kao konsultant nije bilo stalnih mesta za sedenje nego gde nađeš slobodno i nema za sve jer te teraju da budeš što više kod klijenta. Nema lebac bato dok ne zavrneš klijenta.

Dobio sam i cveće u saksiji, ja se stvarno ne razumem u cveće tako da se i nesećam koje je bilo ali lep gest i sama biljka je lepa. Šefica mi je objasnila da je to tradicija u Norveškoj da se pokloni cveće kao znak za novi početak i da moja karijera procveta kao ta biljka.

Prikačio računar na docking station upalio ga, ulogovao se i promenio lozinku, otvaram Outlook i Internet Explorer da vidim radi li mi internet i email, kad su počeli da pristižu pozivi za sastanke u toku narednih nekoliko dana naravno sastanci se zakazuju u Outlooku što je moje prvo iskustvo sa takvim vidom kolaboracije.

Nisam imao mnogo vremena da se udubljujem šta mi se dešava već je došlo vreme za prvi sastanak. U prostoriji za sastanke sam se upoznao sa kolegom koji je počeo da radi istog dana kao i ja na istoj poziciji.

Kolega prijatan bucmasti norvežanin sa veoma neobičnim imenom (Torbjorn ovo drugo slovo o je ono o sa kosom crtom kao fi, kako se ime izgovara nepitajte me) koje na predstavljanju nisam ni zapamtio kao što ni on nije sigurno zapamtio moje ime tako da smo tu bili na istom tj. po sistemu kako oni sa nama tako mi sa njima.

Napomena: U međuvremenu čika Deki naučio norveški tako da je kolegino ime Torbjørn, bjørn znači medved a Tor je od nordijskog boga Tora.

Upoznali smo se sa kompanijskim intranetom veoma interesantna stvar je raspored sedenja i prostorija u kompaniji tako da možeš veoma lako da lociraš gde ko sedi, kako se ko zove, koji posao radi, slika zaposlenog i naravno određeni podaci telefon, email itd. Milina božja za radio Mileve u firmama, sve znaš ko kako i sa kim, šalim se naravno. Isto tako pokazali su nam kako koristiti Outlook za zakazivanje sastanaka i pregledavanje kalendara ostalih kolega i tome slično.

Posle toga smo predstavljeni kolegama iz sektora i sa svakim od njih kratko popričali. Mnogo kolega Norvežana, Šveđana, Amerikanac, iz Južnoafričke Republike, Singapurćanka a dosta kolega je na godišnjem odmoru sve u svemu veoma internacionalno okruženje što se meni lično jako dopada.

Usledilo je obavezno slikanje za kompanijski intranet, kasnije dobiješ fotografije na email i odabereš jednu koja ti se dopada ili ideš ponovo da se slikaš ako ti se nedopada nijedna od ponuđenih.

E sad može da se radi…

Zatim je sledio obilazak zgrade u kojoj se nalazi kompanija, interesantno je da Norvežani broje spratove drugačije od nas njima je prizemlje prvi sprat, prvi sprat im je drugi i tako dalje. Obišli smo spratove, svratili do garaže koja je u podrumu i besplatna za zaposlene uz obavezu da parkiraš auto na kompanijsko mesto pošto ima još nekoliko kompanija koje su sa nama u zgradi. Određeni broj parking mesta je napolju ili u montažnoj garaži. Ova privilegija kompanijskog parkinga nije baš uobičajna u mnogim firmama u Oslu. Tako da ujutro nije smaranje gde parkirati auto već se kompanija brine o tome. Pošto sam tek stigao u Norvešku i još ne razmišljam o kupovini auta ova će pogodnost još malo da pričeka.

Za kraj ručak u kompanijskoj menzi. Izbor raznovrstan, kuvano jaje, riba, pašteta, supa, spremljena kuvana i pečena jela, raznovrsne salate i mazalice, dresinzi za salate. Hleb i mleko je besplatno. Salata je na merenje ostalo ima svoju cenu. Za plaćanje se naravno koristi kartica koju sam dobio. Znači uzmeš šta ćeš da popiješ i pojedeš, zatim provučeš karticu i svaka dobija.

Inače kartica se koristi za korišćenje lifta, ulaske u prostorije, štampanje itd. Veoma je važno nositi sa sobom karticu pogotovu ako se nađeš između drugog i trećeg sprata na spoljnim stepenicama a nemaš karticu da prođeš, jer kad koristiš spoljne stepenice moraš da imaš karticu da bi ušao, jednostavno zaštita od nepoželjnih i nepozvanih posetilaca.

Za štampanje se instalira virtualni štampač koji omogućava da se štampa na bilo kom štampaču u kompaniji i samo prilikom prve štampe se mora ukucati PUK kod na displeju štampača, koji se dobija na email, svaki sledeći put se samo provlači kartica na slotu pored štampača i dokumenta se štampaju.

Napomena: Norvežani “prodaju” priču da su ekološki savesni tako da gledaju što manje da štampaju kako bi čuvali papir i šume indirektno.

Na kraju dana sam se osećao kao Alisa u zemlji čuda, mnogo novih ljudi, procedura, engleski jezik ali sam bio svestan činjenice da svaki početak je težak. Ono što me je ohrabrilo je to da su oni u startu nama rekli da prvih šest meseci nam ništa neće biti jasno a tek kasnije počinju kockice da se slažu i da korak po korak sve će doći na svoje mesto.

Ovo je za mene do sada najveći izazov i veoma sam srećan što imam priliku da ovako nešto doživim.

A ko preživi pričaće…

Kako je bilo posle…

Prvih mesec dana je bilo dosta kurseva koji ti pomažu da skapiraš softver na kome se radi razvoj što je veoma bitno i meni lično pomoglo jer ja sam imao iskustva sa ERP rešenjima ali ne i sa Agressom.

Veoma je dobar pristup za učenje imati ovakve kurseve što nije slučaj u drugim kompanijama.

Sve u svemu u Agresso-u sam ostao tri godine.

Šta raditi dalje uz posao u Norveškoj

Naravno dok radite Vaš put integracije u norveško društvo se tu ne zaustavlja već je na samom početko. Zato zavrnite rukave i nastavite dalje…

Evo nekoliko koraka koje sam ja preduzeo pa vi odlučite šta je Vama bitno i potrebno.

Meni je primarni cilj bio da uradim što više od gore navedenih stvari dok mi supruga i dete ne dođu na spajanje jer kasnije bih voleo da provedem više vremena sa njima i da im pomognem u njihovoj integraciji. Po meni najvažnije je ostvarivati ciljeve koje Vam birokratija nameće da biste dobili stalni boravak u Norveškoj jer je to sledeći bitan korak koji treba ostvariti.

Evo i linkova na preporučene korake iz liste gore:

Kako iznajmiti stan u Norveškoj
Kako iznajmiti stan u Norveškoj
Kako učiti norveški u Norveškoj
Kako učiti norveški u Norveškoj
Kako nostrifikovati svoju diplomu u Norveškoj
Kako nostrifikovati svoju diplomu u Norveškoj
Kako izgleda polaganje vožnje za dobijanje vozačke dozvole u Norveškoj
Kako izgleda polaganje vožnje za dobijanje vozačke dozvole u Norveškoj
Kako uraditi spajanje porodice u Norveškoj
Kako uraditi spajanje porodice u Norveškoj

Ako smatrate ovaj članak korisnim i osećate potrebu da nagradite moj trud cenom jedne kafe, donirajte ovde

Dejan Mladenović

Biće mi drago da podelim pre svega svoje iskustvo sa Vama o mom putu integracije u norveško društvo tako da sve što ste želeli da pitate u vezi života, rada, putovanja, integracije u norveško društvo a niste imali koga... Pa vi pogledajte na mom sajtu nadam se da ćete naći mnogo korisnih informacija.

Najnoviji članci